* Palic *

Malo ko medu onima koji ce se naci u Suboticu i Palicu, a na putu ka Grckoj i olimpijskim igrama, zna da je krajem 19. veka Palic bio domacin Olimpijskih igara. NJihov utemeljivac bio je Suboticanin Lajoš Vermeš. Prve igre bile su održane 1880. godine, a postojale su tri discipline: rvanje, skok u dalj i bacanje kugle. Igre su bile tradicionalne, a njihov osnivac je bio Lajoš Vermeš. Suboticko gimnasticko društvo zapalo je u krizu 1894. godine, a Ahiles je ponovo morao da organizuje takmicenje na Palicu. Naredna godina bila je još teža, jer ni jedno od dva društva nije radilo, izgleda zbog odlaska Lajoša Vermeša u Budimpeštu. Avgusta 1895. godine osnovano je Suboticko sportsko drušvo, a takmicenja se nastavljaju. Vermeš je cesto dolazio do Palica, i pokretao inicijative za takmicenja. Znacajne sportske manifestacije održavale su se na Palicu sve do 1914. godine. Prvi svetski rat je definitivno prekinuo sve dogadaje vezane za „Palicke igre”. Poslednjih nekoliko godina radilo se na oživljanju takmicenja, ali je to sve na turistickom nivou. Lajoš Vermeš (1860-1945) bio je po mnogo cemu neobican covek, spiritus movens svega onog lepog i vrednog što se sve od 1914. dogadalo na Palicu. Zajedno s bracom, od oca Nandora bio je još u detinjstvu zadojen ljubavlju prema sportu i ostao mu je privržen do kraja života.

Prica o Palickoj olimpijadi pocela je 1876. godine, kada je mladi plemic Lajos Vermes otisao u Grcku da sa Mironovog bacaca diska "uzme meru" kako bi u subotickoj gvozdjari napravio isti takav disk. Vodila ga je ideja o osnivanju sportskih igara u kojima bi se nadmetali mladici antickog duha i tela, i kojima bi se nastavila tradicija nekadasnjih olimpijskih igara. Zvanicne medjunarodne olimpijske igre u Evropi u to vreme jos nisu bile inicirane. Mladi Vermes je svoju ideju sproveo u zivot cetiri godine kasnije, kada i zapocinju prve palicke sportske igre, prakticno 16 godina pre otvaranja obnovljenih olimpijskih igara u Atini.
Takmicenja na Palicu najpre obuhvataju samo tri sportske discipline, ali se kasnije njihov broj uvecava, a osniva se i prvo olimpijsko selo - kula Bogojvar koju Vermes gradi da bi se smestili gostujuci sportisti. Ovaj entuzijasta i osnivac Palicke olimpijade u tu ideju ulaze ne samo svoj entuzijazam, vec i kapital, pa je prakticno jedini mecena palickih sportskih nadmetanja, na koje je potrosio ogroman deo porodicnog bogatstva. Palic, zahvaljujuci njemu, kao vec ugledna banja i letovaliste imucnih, postaje od tada i novi sportski centar tog dela Evrope, u kojem se neguju novi sportovi - pored tradicionalnih jahanja, streljastva, rvanja, u program se uvodi biciklizam, boks, macevanje, bacanje diska, gimnastika... Palicka takmicenja tada polako prerastaju u prestizan sportski dogadjaj toga doba.
U nameri da i u Srbiji popularise moderne sportove, a pre svega fudbal, Lajos Vermes odlazi u Beograd, gde ga prima i kralj Aleksandar Obrenovic. Kralj biva fasciniran njegovom macevalackom vestinom, te ga uzima za dvorskog majstora i ucitelja macevanja.