* Palic *

Da li je stalna „razmena” turista između Srbije i Mađarske, od koje bi obe zemlje imale višestruke koristi, i dalje samo „sanak pusti” ili plan koji (tek što) nije realizovan. Bilo bi lepo kada bi turistički radnici Subotice i Segedina (dobrostojećem) gostu iz Mađarske ili Srbije, željnom novih sadržaja, u sklopu boravka na Paliću ponudili i jednodnevni izlet u banju Moraholom, ili obrnuto – onom koji dođe u pomenutu banju – i jednodnevni izlet na Palić... Dobro i gostu i turističkim radnicima, dobro i gradu, a u krajnjoj istanci, i zemlji. Našoj i susednoj. U želji da na planu turizma, u pograničnom delu, ojačaju i pojačaju veze između Srbije i Mađarske, i iskoristivši sredstva Evropske agencije za rekonstrukciju, Ekološko društvo „Rihard Čornai” u saradnji sa kolegama iz Mađarske, pokrenulo je projekat „Seoski turizam u pograničnoj regiji Mađarske i Srbije”, koji je 2. juna prošle godine rezultovao formiranjem klastera na čijem je čelu Andraš Ric, menadžer okončanog projekta. – Seoski turizam je danas trend u svetu, a mi imamo sve preduslove za bavljenje seoskim turizmom. Sada već imamo velike hotele koji primaju puno gostiju – njima treba program, sadržaji, izleti... Zašto im ne ponuditi original, kada svi to traže? U Vojvodini ima tih „super” salaša koji su više „Hajat” izmešten van grada, nego pravi seoski turizam. To su salaši koji nude luksuz, ali ne i miris Vojvodine. Naravno, u širokoj lepezi ponude neki samo to i traže, ali ima i onih koji traže baš pravi salaš, a to im mi možemo ponuditi... – ističe mr Ištvan Hulo, jedan od potpisnika sporazuma o formiranju klastera.
Po njegovim rečima, salaši Subotice i okoline (pogranična regija Vojvodine) predstavljaju neiskorišćen potencijal:
– Bez ulaganja i pomoći države se ne može! Potrebno je da seoska domaćinstva dobiju bolju insfrastrukturu, puteve, da se radi na edukaciji ljudi – domaćina, objasniti im kako da pozovu goste... Imali smo nekoliko predavanja na tu temu,gde je naglašeno da bavljenje seoskim turizmom ne donosi neke spektakularne rezultate, ali će velika ljubav i istrajnost (koji su ovde najbitniji) dovesti do rezultata – pogotovo ako se udružimo.
A udruživanje ne mora da se ogleda samo u zajedničkim nastupima na sajmovima i osmišljavanju zajedničkih programa, već, na lokalnom niovu, i u obogaćivanju svakodnevne ponude:
– Povezujem se sa vlasnicima vinskih podruma, znam koga da preporučim gostu, da mu kažem gde su dobre jabuke, grožđe, ko ima lepu živinu, svinje... Znam koga ćemo obići, znam koga ću pozvati da nam priča, ili ko da pravi razne rukotvorine... Seoski turizam je jako ozbiljna stvar – to je vid turizma koji se, za razliku od banjskog ili hotelskog, odvija na selu, u seoskom ambijentu i gostima nudi sve što nudi selo – objašnjava mr Hulo, dodajući da treba potencirati prirodne vrednosti, stare stvari, i posebno omogućiti deci da ih vide i osete.
Model po kom funkcioniše „Rokin salaš” mogao bi da posluži kao primer: registrovan je kao kuća za odmor, ima sobe za izdavanje, a gostima se služe domaći proizvodi. Kako Zakon nalaže, radi se preko turističke agencije.
– Bitno je da je gazdinstvo registrovano, da dobije svoj status. Sa turističkom agencijom sklapamo ugovor i oni prodaju aranžmane... Za bavljenje seoskim turizmom postoje razne beneficije, Ministarstvo daje podsticajna sredstva salašima koji se nalaze upravo na onim mestima koja su unutar ili blizu prirodnog dobra – kaže mr Hulo, dodajući da ljude pre svega treba motivisati, a da bi se običaji i arhitektura sačuvali na pravi način, potrebno je sve to svesti u turističke okvire jer „dok deda i baba tu žive, salaš se čuva, ali kad njih ne bude, sigurno neće mladi tu da stanuju, i šta onda”... T. M.

KO ČINI KLASTER?

Osim pomenutog „Rokinog salaša” i turističke ponude tog tipa u Mađarskoj, članovi klastera su i „Radanovački konjički klub”, „Majkin salaš” i „Cvetni salaš”, Vila „Nikolas” i Vila „Ric” na Paliću, Gostivarska kuća „Lastino gnezdo” na Hajdukovu, „Sunjog čarda” i „Vizitorski centar”, „Ludaš bar” na Šupljaku, Ranč „Konjski centar” (Šupljak), Vinski podrum „Varkulja” na Paliću, Majur „Roža” u Bačkim Vinogradima, „Salaš srebrnog lista” u Malim Pijacama, salaš „Kucora” u Horgošu...

ZAJEDNIČKI NA TRŽIŠTE

– Projekat „Mogućnosti razvoja seoskog turizma u pograničnim regijama” odvijao se u nekoliko faza. Prvo su stručnjaci izradili srednjoročni razvojni plan i anketirali sve zainteresovane za bavljenje seoskim turizmom. Usledila je edukacija i formiran je klaster čiji je cilj promocija zajedničkog programa na tržištu u Mađarskoj i kod nas. Već su zabeleženi zajednički nastupi na sajmovima turizma, a nekoliko je i sada u planu... – kaže administrator projekta Čila Nemet.. ..Izvor Suboticke